Физичко... |
__ |
Младом организму је потребно много кретања да би се развио и стасао. Седење у школи у положају који намеће настава може да угрози кичмени стуб, што може да изазове поремећаје функција виталних органа: срца и плућа.Деформитети кичме су последице лошег држања тела при седењу.Навика се тешко исправља.Неправилно седење умара леђне мишиће.При добром држању тела глава се налази у продужетку тела , са погледом управљеним право напред.
Положај тела при правилном стајању
Грудни кош се правилно развије, благо избочени налази се нешто испред рамена. Рамена су на истој висини, а права линија која спаја центре левог и десног раменог зглоба пролази кроз кичмени стуб. Лопатице су приљубљене уз леђа и налазе се на једнакој висини у растојању од кичме. Кичмени стуб, посматран са стране, показује три благе физиолошке кривине ( вратну, леђну и слабинску ). Посматран са задње стране, кичмени стуб је у целој својој дужини прав од потиљка до тртичне кости и дели тело на две једнаке симетричне половине. Карлица је незнатно нагнута напред, што је оправдано с обзиром на нормалну слабинску кривину. Ноге, посматране са стзране, налазе се у правој линији од кукова до стопала, а када сусастављене, додирују се целом својом унутрашњом страном. На стопалима је јасно уочљив свод који се налази на унутрашњим ивицама стопала. Тако изгледа добро држање тела у усправном положају.
Положај тела при правилном седењу
Ученик седи правилно онда када седи потпуно на столици ослоњен на наслон и с незнатно напред нагнутом главом. Ноге су целим стопалом на тлу под углом од 900 . Важно је да бутине не леже потпуно на седишту, јер се на тај начин омета циркулација. Руке су наслоњене подлактицама на сто за време читања и писања. Код излагања, ученици могу да заузму слободнији начин седења, али у сваком случају са правилним положајем трупа и главе. Не сме се дозволити да се ученици ослањају грудним кошем на ивицу, да изразито спуштају једну руку, савијају главу, јер се тиме такође ремети правилна циркулација крви и штетно делује на облик кичменог стуба.
Лордотично лоше држање тела
Лоше држање тела утиче и на рад плућа: с обзиром на то да је грудни кош савијен, ребра се врло мало приликом удисања подижу, груди се недовољно шире и на тај начин повећава се број плућних алвеола које не учествују у дисању ( нарочито оних на врховима плућних крила ) чиме се ти делови плућа искључују из активног рада. Као последица оваквог стања јављају се смањени плућни капацитет и плућна вентилација, што значи да знатно отежава измену гасова у плућима. Ослабљене функције дисајних органа изазивају поремећаје у крвотоку и раду срца, што опет, ремети рад других органа, организам у целини постаје ослабљен и подесан за развој многих патогених клица.
Лоше држање је почетна фаза телесних деформитета који много више оштећују здравље него лоше држање. Сколоитичари и кифотичари лако се разбољевају од туберкулозе плућа и стичу срчану слабост, а лордотичари пате од болова у крстима, тешко и незграпно ходају, имају спуштене органе.
Лечити прави деформитет много је теже него га спречити. Када се појави лоше држање, у почетку се никад не зна хоће ли се развити у деформитет или ће се задржати на ступњу мишићне слабости.
Први степен равних табана почиње када се мишићи стопала услед увећаног оптерећења истегну, па свод почиње да се спушта. Линија тежишта тела почиње полако да се помера ка унутрашеој ивици стопала. Други степен равних табана произилази из првог и код њега већ и лигаменти који везују ситне кости доножја почињу да се деформишу. У ставри, због слабе мускулатуре, , цела тежина тела падфа на лигаменте који се временом истегну и свод се сасвим губи. Свода стопала више нема, а кости које сада штрче заједно са мишићима на унутрашњој ивици временом постају непокретне, тако да је једини начин исправљања хируршка интервенција. Тврд ђон, кратке и тесне ципеле или патике отежавају циркулацију крви и онемогућују ситне покрете прстију што доводи до знатног слабљења мишића табана.
Најчешћи деформитети код деце су: деформитети кичменог стуба: лордоза, кифоза, сколиоза, равна леђа. Деформитети грудног коша: испупчене груди, издубљене груди, равне груди. Деформитети ногу. „Х“ ноге, „О“ ноге и равна стопала.
Равно стопало:
Спуштен свод и болови нарочито у потколеници;
Брзо замарање, мења се начин хода који је отежан.
Утиче на опште физичко стање, расположење и радну способност.
Тежина тела је распоређена више на унутрашњу страну стопала.
Вежбе:
Ø Ходање целим стопалима по конопцу.
Ø Ходање укрштеним корацима на прстима.
Ø Ходање на петама и ходање у чучњу.
Ø Ходање са лоптицом међу стопалима са задатком да се лоптица не испусти.
Ø Ходање по ужету на тај начин што се дете предњим делом стопала ослања на конопац, а петом додирује тло.
Ø Бочно ходање по ужету згрчених прстију, пета додирује тло.
Ø Гурање медицинке горњом, спољном и унутрашњом страном стопала.
Ø У седећем положају један ученик држи медицинку стопалима, а други је отима такође стопалима (мењају улоге).
Ø У седећем положају медицинка која се „држи“ табанима преноси се са једне на другу страну.
Ø Слагање каменчића прстима ногу у равну линију, круг или помоћу њих исписати неки број.
Ø Прстима ногу бацити каменчић или кестен преко постављене препреке.
Ø Стати на две палице положене на под и ходати на њима као на смучкама.
Ø Ухватити прстима ногу каменчић и убацити га у положени обруч.
Ø У упору седећем са згрченим ногама пружати и грчити стопала, тако да једном додирну тло прсти, а следећи пут пете.
Ø У упору седећем прстима ногу гужвати, чепркати лист хартије.
Ø Прстима и стопалима обе ноге котрљати лоптицу, палицу и сл.
Ø Ходање по шљунку/песку боским ногама.
Ø У седећем ставу усправити положени чуњтако да стоји усправно.
Ø Крпу која је на једној страни оптерећена. медицинком привлачити прстима ногу према себи
Ø бацање каменчића прстима ногу удаљ и сл.
Положај тела при правилном стајању
Грудни кош се правилно развије, благо избочени налази се нешто испред рамена. Рамена су на истој висини, а права линија која спаја центре левог и десног раменог зглоба пролази кроз кичмени стуб. Лопатице су приљубљене уз леђа и налазе се на једнакој висини у растојању од кичме. Кичмени стуб, посматран са стране, показује три благе физиолошке кривине ( вратну, леђну и слабинску ). Посматран са задње стране, кичмени стуб је у целој својој дужини прав од потиљка до тртичне кости и дели тело на две једнаке симетричне половине. Карлица је незнатно нагнута напред, што је оправдано с обзиром на нормалну слабинску кривину. Ноге, посматране са стзране, налазе се у правој линији од кукова до стопала, а када сусастављене, додирују се целом својом унутрашњом страном. На стопалима је јасно уочљив свод који се налази на унутрашњим ивицама стопала. Тако изгледа добро држање тела у усправном положају.
Положај тела при правилном седењу
Ученик седи правилно онда када седи потпуно на столици ослоњен на наслон и с незнатно напред нагнутом главом. Ноге су целим стопалом на тлу под углом од 900 . Важно је да бутине не леже потпуно на седишту, јер се на тај начин омета циркулација. Руке су наслоњене подлактицама на сто за време читања и писања. Код излагања, ученици могу да заузму слободнији начин седења, али у сваком случају са правилним положајем трупа и главе. Не сме се дозволити да се ученици ослањају грудним кошем на ивицу, да изразито спуштају једну руку, савијају главу, јер се тиме такође ремети правилна циркулација крви и штетно делује на облик кичменог стуба.
Лордотично лоше држање тела
Лоше држање тела утиче и на рад плућа: с обзиром на то да је грудни кош савијен, ребра се врло мало приликом удисања подижу, груди се недовољно шире и на тај начин повећава се број плућних алвеола које не учествују у дисању ( нарочито оних на врховима плућних крила ) чиме се ти делови плућа искључују из активног рада. Као последица оваквог стања јављају се смањени плућни капацитет и плућна вентилација, што значи да знатно отежава измену гасова у плућима. Ослабљене функције дисајних органа изазивају поремећаје у крвотоку и раду срца, што опет, ремети рад других органа, организам у целини постаје ослабљен и подесан за развој многих патогених клица.
Лоше држање је почетна фаза телесних деформитета који много више оштећују здравље него лоше држање. Сколоитичари и кифотичари лако се разбољевају од туберкулозе плућа и стичу срчану слабост, а лордотичари пате од болова у крстима, тешко и незграпно ходају, имају спуштене органе.
Лечити прави деформитет много је теже него га спречити. Када се појави лоше држање, у почетку се никад не зна хоће ли се развити у деформитет или ће се задржати на ступњу мишићне слабости.
Први степен равних табана почиње када се мишићи стопала услед увећаног оптерећења истегну, па свод почиње да се спушта. Линија тежишта тела почиње полако да се помера ка унутрашеој ивици стопала. Други степен равних табана произилази из првог и код њега већ и лигаменти који везују ситне кости доножја почињу да се деформишу. У ставри, због слабе мускулатуре, , цела тежина тела падфа на лигаменте који се временом истегну и свод се сасвим губи. Свода стопала више нема, а кости које сада штрче заједно са мишићима на унутрашњој ивици временом постају непокретне, тако да је једини начин исправљања хируршка интервенција. Тврд ђон, кратке и тесне ципеле или патике отежавају циркулацију крви и онемогућују ситне покрете прстију што доводи до знатног слабљења мишића табана.
Најчешћи деформитети код деце су: деформитети кичменог стуба: лордоза, кифоза, сколиоза, равна леђа. Деформитети грудног коша: испупчене груди, издубљене груди, равне груди. Деформитети ногу. „Х“ ноге, „О“ ноге и равна стопала.
Равно стопало:
Спуштен свод и болови нарочито у потколеници;
Брзо замарање, мења се начин хода који је отежан.
Утиче на опште физичко стање, расположење и радну способност.
Тежина тела је распоређена више на унутрашњу страну стопала.
Вежбе:
Ø Ходање целим стопалима по конопцу.
Ø Ходање укрштеним корацима на прстима.
Ø Ходање на петама и ходање у чучњу.
Ø Ходање са лоптицом међу стопалима са задатком да се лоптица не испусти.
Ø Ходање по ужету на тај начин што се дете предњим делом стопала ослања на конопац, а петом додирује тло.
Ø Бочно ходање по ужету згрчених прстију, пета додирује тло.
Ø Гурање медицинке горњом, спољном и унутрашњом страном стопала.
Ø У седећем положају један ученик држи медицинку стопалима, а други је отима такође стопалима (мењају улоге).
Ø У седећем положају медицинка која се „држи“ табанима преноси се са једне на другу страну.
Ø Слагање каменчића прстима ногу у равну линију, круг или помоћу њих исписати неки број.
Ø Прстима ногу бацити каменчић или кестен преко постављене препреке.
Ø Стати на две палице положене на под и ходати на њима као на смучкама.
Ø Ухватити прстима ногу каменчић и убацити га у положени обруч.
Ø У упору седећем са згрченим ногама пружати и грчити стопала, тако да једном додирну тло прсти, а следећи пут пете.
Ø У упору седећем прстима ногу гужвати, чепркати лист хартије.
Ø Прстима и стопалима обе ноге котрљати лоптицу, палицу и сл.
Ø Ходање по шљунку/песку боским ногама.
Ø У седећем ставу усправити положени чуњтако да стоји усправно.
Ø Крпу која је на једној страни оптерећена. медицинком привлачити прстима ногу према себи
Ø бацање каменчића прстима ногу удаљ и сл.
Правилна исхрана
Сваки човек, а нарочито деца која расту, да би била здрава, мора да воде рачуна о исхрани. Правилна храна је здрава, свежа и чиста ( није запрљана). Деца вашег узраста би требало да имају најмање 5 оброка дневно ( доручак, ужину, ручак, ужину и вечеру ).
Правилна исхрана подразумева и узимање доста воде ( неколико литара дневно, али за вас је доста и 2 литра воде дневно ).
Доручак је најважнији оброк који треба да обезбеди материје за обнову наших ћелија од којих смо изграђени, али и енергију. Зато је боље јести слаткише пре подне, него по подне и увече. Треба имати разноврсне намирнице у једном оброку. Тако, рецимо, доручак треба да има хлеб, млеко, јаја, сир, ужина је слаткиш, ручак што више поврћа и воћа ( потребно је јести чорбасту храну која се лакше вари ), поподневна ужина је најбоље да буде воће( јабука, банана, поморанџа, крушка...), док вечера не треба да буде касно ( око 19 сати ) и потребно је да не буде много тешка ( количински нити богата масноћама) .
Не треба стицати навику узимања много слаткиша, а нарочито грицкалица којима покушавамо некада да утолико глад. Грицкалице ( чипс, грисини...) имају у себи много соли које, ако се прекомерно узимају, штете здрављу. Најздравије пиће је свежа, чиста вода, а ако не онда бистри воћни сок.
Не треба пити газирана пића, јер нису тако здрава.
Не треба никада трпети гладан нити прескакати оброке. Нередовна храна оставља последице по здравље и смањује нам радну способност ( мишљење, учење ).
Не треба јести ни само суву храну ( чврсту, нити само месо, на тај начин помажемо органима за варење – желуцу и цревима ), као ни једноличну храну ( исто сваки дан ), јер организму су потребни различити састојци који се налазе у различитим намирницама.
Сваки човек, а нарочито деца која расту, да би била здрава, мора да воде рачуна о исхрани. Правилна храна је здрава, свежа и чиста ( није запрљана). Деца вашег узраста би требало да имају најмање 5 оброка дневно ( доручак, ужину, ручак, ужину и вечеру ).
Правилна исхрана подразумева и узимање доста воде ( неколико литара дневно, али за вас је доста и 2 литра воде дневно ).
Доручак је најважнији оброк који треба да обезбеди материје за обнову наших ћелија од којих смо изграђени, али и енергију. Зато је боље јести слаткише пре подне, него по подне и увече. Треба имати разноврсне намирнице у једном оброку. Тако, рецимо, доручак треба да има хлеб, млеко, јаја, сир, ужина је слаткиш, ручак што више поврћа и воћа ( потребно је јести чорбасту храну која се лакше вари ), поподневна ужина је најбоље да буде воће( јабука, банана, поморанџа, крушка...), док вечера не треба да буде касно ( око 19 сати ) и потребно је да не буде много тешка ( количински нити богата масноћама) .
Не треба стицати навику узимања много слаткиша, а нарочито грицкалица којима покушавамо некада да утолико глад. Грицкалице ( чипс, грисини...) имају у себи много соли које, ако се прекомерно узимају, штете здрављу. Најздравије пиће је свежа, чиста вода, а ако не онда бистри воћни сок.
Не треба пити газирана пића, јер нису тако здрава.
Не треба никада трпети гладан нити прескакати оброке. Нередовна храна оставља последице по здравље и смањује нам радну способност ( мишљење, учење ).
Не треба јести ни само суву храну ( чврсту, нити само месо, на тај начин помажемо органима за варење – желуцу и цревима ), као ни једноличну храну ( исто сваки дан ), јер организму су потребни различити састојци који се налазе у различитим намирницама.
© Оријентациони распоред времена и активности за ученике који иду пре подне у школу
Устајање............................................................................7:00
Јутарња гимнастика, намештање постеље, умивање...7:00-7:30
Доручак..............................................................................7:30-7:45
Одлазак у школу...............................................................7:45
Настава.............................................................................8:00-12:30
Повратак из школе, пресвлачење, прање руку.............12:00.13:00
Ручак.................................................................................13:00
Одмор на ваздуху, игре и слично...................................13:30-15:00
Домаћи задаци, учење....................................................15:00- 16.30
Обављање послова у кући..............................................16:30-17.00
Слободно време..............................................................17:00-19.00
Вечера..............................................................................19:30
Тихи одмор, читање по слободном избору и слично....20:00-20:30
Припрема за спавање.....................................................20:30
Одлазак на спавање........................................................21:00
Устајање............................................................................7:00
Јутарња гимнастика, намештање постеље, умивање...7:00-7:30
Доручак..............................................................................7:30-7:45
Одлазак у школу...............................................................7:45
Настава.............................................................................8:00-12:30
Повратак из школе, пресвлачење, прање руку.............12:00.13:00
Ручак.................................................................................13:00
Одмор на ваздуху, игре и слично...................................13:30-15:00
Домаћи задаци, учење....................................................15:00- 16.30
Обављање послова у кући..............................................16:30-17.00
Слободно време..............................................................17:00-19.00
Вечера..............................................................................19:30
Тихи одмор, читање по слободном избору и слично....20:00-20:30
Припрема за спавање.....................................................20:30
Одлазак на спавање........................................................21:00